Moskva o NATO agresiji: Ni Hitler se tokom Drugog svetskog rata nije usudio da bombarduje hemijske fabrike na Balkanu

31.03.2019. god.

Manifestacija posebno nehumanog ismejavanja srbskog naroda bile su i činjenice da su na bombama i raketama NATO piloti pisali: "Da li i dalje želite da budete Srbi?" ili "Srećan Uskrs!"

Govor Stalnog predstavnika Ruske Federacije Aleksandra Lukaševiča na sastanku Stalnog saveta OEBS-a povodom 20. godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije

Pre nekoliko dana svet se ponovo podsetio na tragičnu godišnjicu, 24. mart 1999., kada je NATO počeo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Prvi put posle Drugog svetskog rata, na teritoriji mirne Evrope izvršen je čin agresije protiv suverene nezavisne države, aktivnog učesnika u anti-Hitlerovskoj koaliciji, jednog od osnivača UN-a i posleratnog učesnika međunarodnog sistema bezbednosti, člana Pokreta nesvrstanih. Osnovni principi međunarodnog prava sadržani u Povelji UN-a, Helsinški završni akt, kao i međunarodne obaveze država članica NATO-a, grubo su prekršeni.

Posle 20 godina, sve više i više dokaza otkriva da je rat bio neophodan pre svega za "jastrebove" u Vašingtonu. I ne samo da bi se završio raspad Jugoslavije usred najtežeg unutrašnjeg sukoba, već i da bi se pokazala vojna moć u vreme kada je svet postao unipolaran. Predlog, kao i obično, brzo je pronađen.

Prvo, minirano je mirno rešenje situacije na Kosovu. Beograd je bio prisiljen da se povuče iz pregovora u Rambujeu, gde su nametani očigledno neprihvatljivi uslovi Srbima. Prema bivšem američkom državnom sekretaru, iskusnom Henriju Kisindžeru, "tekst iz Rambujea, u kojem je Srbija dobila uputstva da dozvoli prisustvo NATO trupama na celoj teritoriji Jugoslavije, bila je provokacija, izgovor za početak bombardovanja".

Osnova za kampanju falsifikovanja i zastrašivanja bila je prilično otvorena. Počeli su da šire laži šefa Misije OEBS-a američkog diplomate Vilijema Valkera u vodećim zapadnim medijima o događajima u selu Račak u januaru 1999. godine, gde su ubijeni teroristi tokom borbi, preobučeni u "mirne" Albance koji su navodno bili izloženi genocidu. Nažalost, ti događaji su zauvek ostavili sramotu i zamrljalu istoriju OEBS-a.

Tako su stvorene osnove za nelegitimnu intervenciju NATO-a. Zaobilaženje Saveta bezbednosti UN. Štaviše, Severnoatlantski savez otvoreno je stao na stranu “Oslobodilačke vojske Kosova”, koja je terorisala Srbe i umerene Albance. Postoje činjenice da su specijalne snage pojedinih zemalja NATO-a stigle na Kosovo da obuče kosovske Albance. Rad saveza nije čak ispunio ciljeve osnivačkog dokumenta Alijanse - Vašingtonskog sporazuma. I nakon toga, svetska zajednica nastavlja sa mitom da je NATO odbrambeni savez. Od koga se onda NATO "branio" 1999. godine, ako Jugoslavija nije ugrozila nijednu od njegovih zemalja zemalja?

Za kvazi-humanitarne svrhe u 78 dana nemilosrdnog bombardovanja Jugoslavije izvršeno je više od 35 hiljada borbenih letova, ispaljeno je oko tri hiljade krstarećih raketa, izbačeno je 14 hiljada avionskih bombi. Bombardovanje je izvršeno uz najgrublje kršenje svih principa međunarodnog humanitarnog prava. Široko su korištene kasetne avio bombe. Manifestacija posebno nehumanog ismejavanja srbskog naroda bile su i činjenice da su na bombama i raketama NATO piloti pisali: "Da li i dalje želite da budete Srbi?" ili "Srećan Uskrs!"

Mete su bile uglavnom civilni objekti i civilno stanovništvo. I to iz vazduha, gde je savez imao apsolutnu nadmoć.

Zbog toga je uništeno i oštećeno 48 bolnica, 70 škola, 18 vrtića, 9 fakulteta, 35 crkava, 29 manastira. U gradu Surdulica na jugu Srbije, kao rezultat vazdušnog udara, uništeno je 600 kuća. Tu je bačena i kasetna bomba na prepunu pijacu. Kao rezultat napada u niškoj bolnici ubijena je 27-godišnja žena u sedmon mesecu trudnoće.

U cilju suzbijanja alternativnog mišljenja, bombardovana je televizijska stanica u Beogradu (ova taktika je kasnije korištena od strane NATO-a u Libiji). Nasuprot svim diplomatskim normama, napadnuta je čak i kineska ambasada, zemlje koja je govorila u Savetu bezbednosti UN protiv agresije NATO saveza.

Bombe zemalja NATO-a odnele su živote preko dve hiljade Srba. Od toga, 89 dece. Na pravoslavni Uskrs (11. april) u Grdeličkoj klisuri uništen je putnički voz. Poginulo je 14 civila, uključujući i decu. Dana 17. aprila, u Batajnici ubijena je trogodišnja Milica Rakić. Geleri kasetne bombe pogodili su devojčicu u glavu kroz kupatilo njenog doma. Srpske novine su tada pisale da je NATO bombardovanje "ubilo anđela". Šest godina kasnije, u manastiru Tvrdoš, pored slika drugih srbskih mučenika, pojavila se freska sa likom male Milice. Natpis na njoj je: “Sveti novomučenik od NATO-a”. Da li je moguće zaboraviti ili oprostiti?

Pod okriljem NATO bombardovanja, teroristi “oslobodilačke vojske Kosova” pojačali su etničko čišćenje na Kosovu, proteravši više od 200 hiljada Srba iz pokrajine.

Pod bombama NATO-a ginuli su ti koje je NATO uzro pod "zaštitu". Dakle, nakon bombardovanja albanskog sela Koriša (blizu Prizrena), ubijeno je 87 meštana. Na samom početku bombardovanja, umrlo je 18 beba u medicinskom centru u Prištini zbog nedostatka lekova za novorođenčad. Stepen cinizma vojnih stratega NATO-a, koji su planirali i izvršili operaciju, pokazuje činjenica da su srpske oružane snage praktično ostale netaknute ostvarenim rezultatima vojne kampanje NATO, zadržavajući više od 90% svog borbenog potencijala.

NATO se držao taktike "spaljene zemlje" u Jugoslaviji, testirane tokom rata u Vijetnamu. Radi se o operaciji američke vojske "Ranč hend" da uništi džunglu u Laosu i Južnom Vijetnamu. Dozvolite mi da vas podsetim da je takva taktika zabranjena Dodatnim protokolom i Ženevskih konvencija. U varvarskom bombardovanju Jugoslavije aktivno se koristila municija sa osiromašenim uranijumom. Kao rezultat toga, zemlja i voda su kontaminirane u mnogim oblastima, što je dovelo do značajnog povećanja malignih bolesti.

Civilna infrastruktura, ekonomski i industrijski potencijal današnje Srbije - postrojenja za preradu nafte i petrohemiju, skladišta, autoputevi i železnice, energetski objekti i telekomunikacioni objekti - namerno su uništeni. Ukupna materijalna šteta prouzrokovana NATO agresijom procjenjuje se na 100 milijardi dolara.

Najozbiljnije posledice po životnu sredinu prouzrokovane su bombardovanjem petrohemijskih i hemijskih kompleksa u Pančevu - skoro 200 tona toksičnog tetraetil olova je ispušteno u životnu sredinu. Obim ekološke katastrofe povećao je uništenje rafinerije nafte u Novom Sadu, zbog čega je u Dunav isteklo više od 5,3 hiljada kubnih metara nafte. U petrokemijskom kompleksu Petrohemija, skoro osam tona žive i njenih jedinjenja ušlo je u zemlju i podzemne vode zbog uništenja tehnološke linije pogona za proizvodnju hlora. Širenje zagađenja uticalo je na teritoriju suseda Srbije, uključujući i buduće članice NATO-a - Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju. Podsetimo se da se ni Hitler tokom Drugog svetskog rata nije usudio da bombarduje hemijske fabrike na Balkanu.

Već je sasvim očigledno da su proglašeni “humanitarni” ciljevi operacije bili samo pokriće. Vojna akcija bila je potrebna samom savezu, koji je do 50. godišnjice izgubio jedinstveni cilj svog postojanja - zajedničkog neprijatelja. Očigledno, hitna potreba se pojavila među "krvavim" redovima NATO-a i stimulisala dalje širenje bloka na račun država zapadnog Balkana - bliže granicama Rusije.

Mnogi članovi saveza u početku nisu želeli da budu saučesnici u zločinu. Ali pod pritiskom SAD-a, bili su prisiljeni da pokažu "evroatlantsku solidarnost". Samo jedna zemlja je odbila da učestvuje u avanturi. Hiljade pilota izvodilo je operaciju u Jugoslaviji, koji su se trenirali na nebu iznad srbskih gradova. To jest, zemlja je korišćena kao vojni poligon sa živim metama u obliku civila, uključujući žene i decu. Neiskusni piloti su jednostavno uvežbavali svoje veštine. Zalihe oružja, posebno krstareće rakete sa osiromašenim uranijumom, trebalo je otpisati-uništiti. One su morale biti uništene, a što su Amerikanci i njihovi saveznici radili na srbskoj zemlji. Kao što kaže čuvena srbska poslovica: "Nekom rat, nekom brat".

Žrtve dominacije Vašingtona i NATO-a nisu bili samo hiljade civila koji su cinično nazvani "kolateralna šteta". Došlo je do kontaminacije staništa miliona ljudi u Evropi. I stotinama godina koje dolaze. Pored toga, nanesen je nepopravljiv udarac međunarodnim mehanizmima koji podržavaju posleratni mir i sigurnost u Evropi. Postavlja se pitanje same mogućnosti osiguranja kolektivne bezbednosti kroz saradnju. Ona je usmerena ka uništenju međunarodnog prava i njegovoj zameni nekim neusklađenim pravilima na kojima bi se trebao temeljiti red. Počela je legalizacija tzv. "Humanitarnih intervencija" i "izvozna stabilnost", koje smo kasnije videli u Iraku, Libiji i Siriji.

Mir zapadnom Balkanu nasilnička operacija NATO-a nije donela. Naprotiv, vojna podrška alijanse doprinela je samo osiguranju Prištine na radikalnim pozicijama, kao i zastoju u pregovorima koji prete ponavljanjem nasilja u regionu. Nisu naučene lekcije iz prošlosti. I nakon toga, da li nazivate NATO i dalje "najuspešnijim savezom u istoriji"?

Izvor
foto: © RIA Novosti / Kirill Kallinikov/ vostok.rs